Prirodno vitaminsko-mineralna sa ugljenim hidratima bombica. Šta drugo, nego med. Svima dostupan. U zavisnosti od kog cveća i biljaka, pčele skupljaju nektar, ima i raznih vrsta meda.
Prema načinu dobijanja, može biti vrcani, med u saću, presovan, topljen...U zavisnosti da li potiče od jedne ili više biljaka, deli se na monoflorni i poliflorni.
Tako postoji:
Izaberite svoju vrstu i uživajte, ali sa merom u lekovitim i hranljivim svojstvima meda. Najkvalitetniji je med sa ekološki čistih područja.
Rok upotrebe meda je praktično neograničen.
Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.
Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:
vitamin B1.... oko 5 mg
vitamin B2.... oko 40 mg
vitamin B3.... oko 0,5 mg
vitamin B6.... oko 10 mg
vitamin C...... oko 10 mg, itd.
Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.
Voda(%).... 17.2
Fruktoza(%). oko 38.19 mg
Dekstroza(%).... oko 31.28
Saharoza(%)... oko 1.31
Maltoza(%)...... oko 7.31
Viši šećeri(%).... 1.50
Neodređeno(%)..... 3.1
pH......... 3.91
Laktoza (%)...7.11
Pepeo (%)..... 0.169
Azot (%).... 0.04
Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i minerali: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema.
Većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi, 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati. Ukoliko ste svesni da vam ishrana nije zadovoljavajuća, dopunite je kašikom meda i time učinite korak ka dobrom imunitetu i zdravlju.
Prirodno svojstvo meda je da se kristališe. U takvom stanju se koristi kao i inače, a posebno je dobar kao namaz na hleb, naročito pogodan za decu, jer ne curi.
Sve napitke i slatkiše, zdravije je zasladjivati medom, nego šećerom. Samo treba voditi računa da je med kaloričan i da utiče na nivo šećera u organizmu. Maria Collazo - Clavell, MD endokrinolog sa Klinike Mayo, u odgovoru čitateljki dijabetičaru, govori o medu kao zameni za šećer, uz upozorenje da doza u kašičici treba da bude manja, jer je kaloričan.
Sa druge strane, istraživanja ukazuju na pomoć cimeta u tretiranju dijabetesa tipa 2, pa eto, zdrave kombinacije meda i cimeta. Stari recep je med i orasi. Takodje, zdravo, ali i kalorično, pa vodite računa o tome.
U jutarnji musli, dodajte i kašiku meda za dobar dan.
Da li znate da je i praseće pečenje izuzetno ukusno ako se preliva medom sa ruzmarinom?
A, o medenjacima, da i ne govorim....
Svoju primenu med je našao i u kozmetici, posebno u hranljivim kremama za negu kože.
Prema načinu dobijanja, može biti vrcani, med u saću, presovan, topljen...U zavisnosti da li potiče od jedne ili više biljaka, deli se na monoflorni i poliflorni.
Tako postoji:
- bagremov - dugo ne kristališe, od zelenkaste do žute boje, jer se prilikom vrcanja često meša sa livadskim medom, prijatnog, blagog ukusa i zato ga vole deca, dobar za regulisanje funkcije želuca, neutralisanje kiseline, kod kašlja...
- lipov - žute do crvenkaste boje, mirisa na lipu, dobar je kod prehlade i kao preventiva.
- kestenov med - tamno žute je boje, gorkog ukusa. Dobar kod bolesti disajnih puteva, bronhitisa, bolesti kvnih sudova, popravlja apetit
- suncokretov - posle kestenovog najbogatiji polenom. Žute boje, preporučuje kod bolesti disajnih puteva, prehlada.
- heljdin med - tamne boje, ne baš prijatnog ukusa, bogat gvoždjem. Koristi se kod anemija, bolesti krvnih sudova, povišenog pritiska
- kupinov med - svetlo žute boje, pomaže kod respiratornih bolesti
- voćni med - najčešće su u pitanju jabuke, šljive, trešnje, maslačak. Obično je tamnije žute boje. Bogat polenom i dobar kod prehlada.
- lavandin med - žute boje, prijatnog ukusa. Koristi se kod bolesti jetre i podstiče lučenje žuči
- žalfijin med - tamno žute boje, pomalo gorak. Dobar kod infekcija
- livadski med - od žute do crvenkaste boje. Potiče od raznih trava, naročito cenjen sa planinskih livada
- šumski med - sa listova listopadnog i zimzelenog drveća. Tamne su boje i imaju protivupalna svojstva.
Rok upotrebe meda je praktično neograničen.
Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.
Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:
vitamin B1.... oko 5 mg
vitamin B2.... oko 40 mg
vitamin B3.... oko 0,5 mg
vitamin B6.... oko 10 mg
vitamin C...... oko 10 mg, itd.
Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.
Voda(%).... 17.2
Fruktoza(%). oko 38.19 mg
Dekstroza(%).... oko 31.28
Saharoza(%)... oko 1.31
Maltoza(%)...... oko 7.31
Viši šećeri(%).... 1.50
Neodređeno(%)..... 3.1
pH......... 3.91
Laktoza (%)...7.11
Pepeo (%)..... 0.169
Azot (%).... 0.04
Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i minerali: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema.
Većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi, 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati. Ukoliko ste svesni da vam ishrana nije zadovoljavajuća, dopunite je kašikom meda i time učinite korak ka dobrom imunitetu i zdravlju.
Prirodno svojstvo meda je da se kristališe. U takvom stanju se koristi kao i inače, a posebno je dobar kao namaz na hleb, naročito pogodan za decu, jer ne curi.
Sve napitke i slatkiše, zdravije je zasladjivati medom, nego šećerom. Samo treba voditi računa da je med kaloričan i da utiče na nivo šećera u organizmu. Maria Collazo - Clavell, MD endokrinolog sa Klinike Mayo, u odgovoru čitateljki dijabetičaru, govori o medu kao zameni za šećer, uz upozorenje da doza u kašičici treba da bude manja, jer je kaloričan.
Sa druge strane, istraživanja ukazuju na pomoć cimeta u tretiranju dijabetesa tipa 2, pa eto, zdrave kombinacije meda i cimeta. Stari recep je med i orasi. Takodje, zdravo, ali i kalorično, pa vodite računa o tome.
U jutarnji musli, dodajte i kašiku meda za dobar dan.
Da li znate da je i praseće pečenje izuzetno ukusno ako se preliva medom sa ruzmarinom?
A, o medenjacima, da i ne govorim....
Svoju primenu med je našao i u kozmetici, posebno u hranljivim kremama za negu kože.
Нема коментара:
Постави коментар